Barolo Gaja 2007

Populacija Bohinca u Srbiji je povećana rođenjem plavookog Petra i sada ovu porodicu čine 8 članova, te je novopočeni otac Saša, moj brat i vinski saborac, odlučio da izvuče nekoliko boca iz šteka i na lep način obeleži dan uplovljavanja u očinsku luku. Zvezda večeri bio je Barolo!
Barolo, Brunello di Montalcino i Amarone su vina koja spadaju u obaveznu vinsku lektiru Italija i dolaze iz tri različita regiona: Piedmonte, Toscana i Veneto. Barolo se uvek pravi od sorte Nebbiolo (nebbio - magla) i sam naziv nam može reći gde i u kakvim uslovima raste vinova loza. Poseduje veliki potencijal za odležavanje i uglavnom se ne pije pre pet godina starosti.
Sa velikim nestrpljenjem sam očekivao degustaciju ovog vina. U čaši se našla tamno garnet boja, sa vinom koje je vrlo pokretljivo i živahno. Miris je veoma intezivan i herbalno svež. Zanimljivo je da sam prvu čašu mirisao 15 minuta bez potrebe da probam vino. Oseti se hladnoća, magla, oštar miris nane, crna višnja i na momente likoriš. U ustima, ukus prati miris, kiseline su povišene, a tanini su neverovatno precizni, prijatni i sveži. Kao izbrušeni! Godine velikom Barolu  na predstavlja nikakav problem i predviđam mu rast do najmanje 2020.. Ovo je OGROMNO vino!
Šta reći o vinu čija se boca pije tri sata? Jednostavno te tera da uzmeš gutljaj kada treba, nikad brzo, to ustima traje i traje i traje ... Italija je moja velika ljubav i posle ovakvog putovanja do Piedmonta, Torina i Alpa, naša veza će, siguran sam,očvrsnuti. :)
Da si mi Petre živ i zdrav sto godina i da budeš dobar kao ovo vino!Ljubi te S.T.R."Ikan" :*

Postup Donja Banda 2012

Postup je položaj na poluostrvu Pelješac, koji zajedno sa Dingačem, predstavlja vrhunska vina od sorte Plavac mali i ponos su i dika Dalmacije. Dosta Plavaca je u poslednje vreme prošlo kroz moju vinsku čašu i jednostavno želim da svakoj novoj sorti pružim priliku da se predstavi, da joj osetim karakter, da joj lociram boju i da osetim arome i mirise kraja na kome je loza rasla. Samo još da napomenem i položaj Ivan Dolac, na kome takođe raste Plavac i nalazi se na Hvaru.
Plavac koji se našao na degustaciji se prilično razlikuje od svih prethodnih koje sam do sada probao. Prva stvar koja upada u oči je boja, koja deluje veoma zatvoreno i tamno, za razliku od većine koji su garnet crvene boje. Na mirisu izuzetno sočno, mesnato, voćno, sa povremenim mirisom nečeg prašnjavog, što sam osetio u i maestralnom Plavcu Korta Katarina. U ustima sve puca od punoće, sa dosta alkohola ( 15,2 % ) koji brzo omamljuje, sa taninima koji sitno bockaju obraze i jezik i kojih ima u velikom broju i sa aromama crnog voća koje je na momente prodimljeno. U poslednjoj čaši sve postaje jasnije i šljiva počinje da dominira, kao osnovna aroma ove sorte.
Vino se prilikom degustacije veoma lepo razvijalo, i svaki gutljaj je sa sobom nosio neki drugačiji ukus. Potencijal za odležavanje je na zavidnom nivou i sigurno će biti još prilika za druženje sa ovom zanimljivom sortom.

Merlot DiBonis 2008

Vinarija DiBonis, zajedno sa vinarijom Zvonko Bogdan, predstavlja Palić i Suboticu u najlepšem vinskom svetlu i postavlja se kao destinacija koju obavezno treba posetiti.Vina iz vinarije DiBonis su uvek bila dobro kotirana i uvek nekako drugačija. Merlo koji sam danas probao je osvojio  drugo mesto na nedavnom februarskom ocenjivanju u Beogradu, odmah iza već dve godine neprikosnovenog Širaza 2009., koji dolazi  iz iste vinarije i prvo je vino koje je na tom tradicionalnom takmičenju dobilo više od 90 bodova ( prava poslastica je podatak da je to vino stajalo u bariku 60 meseci).
Vratimo se na Merlo koji je odmah nakon otvaranja mirisao kao spreman za konzumaciju. Slatkasti mirisi crnog voća su u startu bili sjajni. Ipak, ovo vino bih opisao kao prolaz kroz nekoliko faza mirisa drveta. Na početku sa slatkim dimom, zatim se pojavljuje i vanila, pa malo više tostirani barik i na kraju dim. Crno voće je sve vreme prisutno u pozadini, kiseline su oštre i povišene, po refleksiji ne izgleda da vino ima sedam godina, još uvek dobro pokretno, na momente sveže, tanini su blagi i pomalo opori. Stvarno o ovom vinu ima puno da se kaže.
Volim kada na rođendan svog deteta pijem vino iz te godine. Sa DiBonisom nije bilo greške i stil vina koji gaji ovu vinarija je zaista jedinstven kod nas.Majstori drveta!

Costalunga Barbera d'Asti 2012

Kada se održi manifestacija na kojoj učestvuju samo vinari iz Italije, zemlje čija vina imaju toliko maestralnih varijacija,onda to mora da bude spektakl! Na BWE se okupilo tridesetak vinarija, koje su našem vinskom auditorijumu predstavile: Prosecco, Barberu, Primitivo, Nagro Amaro, Chianti Classico, Brunello di Montalcino, Barolo i njegovo visočanstvo Amarone della Valpolicalla (o ljubavi prema Amaroneu nekom drugom prilikom). Izlagači su bili veoma ljubazni, a moglo se od njih nešto i naučiti. Za ovu priliku sam izabrao jednu od sorti koja se to veče našla na meniju - Barberu.
Barbera je autohtona italijanska sorta koja se uzgaja u oblasti Pijemonte i može se reći da je najrasprostranjenija sorta u tom delu Italije. U Pijemontu postoje dve dela u kojima se gaji Barbera, a to su Alba i Asti. U Astiju je Barbera mnogo boljeg kvaliteta i po stilu i ceni prednjači gradić po imenu Nizza. Ima dosta polemike oko toga da li je treba piti mladu ili je probati posle nekoliko godina, ali ovo je prilika da se proba i proceni.
Boca koju sam namenio za to veče je otvorena sat vremena ranije i vino odlikuje svetlo rubin boja, prozirnost i izuzetna pokretljivost. Na mirisu ima dosta svežine i višnje sa blagim začinskim notama u pozadini. Na ukusu takođe sveže i višnjasto, srednjeg tela,srednjih kiselina, sa taninima koji se osete, ali deluju tako nežno i tek toliko biberasto. Posle tri godine, ovo vino u sebi ima još dosta života.
Zaista sam uživao u Barberi i doživeo ga kao vino za koje nije potrebna velika priprema i koje može da se uparuje sa dosta različite hrane. Hvala Vam braćo Italijani što ste nam doneli da osetimo kako izgledaju svetski ukusi, kako se treba ponašati kada predstavljate svoju vinariju i kako miriše jutro posle obilja Amaronea :)

Blatina Stojić 2012

U poslednje vreme na raznim vinskim smotrama u Srbiji, pravo osveženje i iznenađenje predstavljaju vinari koji dolaze iz užarene Hercegovina, regiona koja ima sve uslove da na osnovu svog teroara pravi odlična vina koja poseduju lični potpis. Žilavka i Blatina su glavne uzdanice vinskog tima Hercegovine, ujedno i njihove autohtone sorte. Osnovne karakteristike Blatine su rubin crvena boja i voćne arome (poput šljive,suve šljive i šumskog voća). Postoji zanimljiva izreka da je Žilavka vino smijeha, a Blatina vino grijeha. Stoga, rešio sam da se malo ogrešim.
Na početku se može primetiti da je vino svetlo rubin crvene boje i u čaši veoma pokretljivo, sa suzama koje se spuštaju kao roletne. Miris odiše svežinom i intezivnim aromama crvenog voća koje se osete daleko izvan čaše (na slepo bi slobodno moglo da prođe kao vino novog sveta). U ustima se zadržava sva silna voćnost sa blagim herbalnim aromama koje ostavljaju veoma dugačku i svežu završnicu. Interesantno je da kada progutate vino koje u sebi sadrži toliko voćnosti - tela jednostavno nema! Ipak, ogroman talas svežine koji zapljuskuje naše čulo mirisa je glavni favorit Stojićeve Blatine
Na kraju se može  reći da ovo vino i posle tri godine  ne pokazuje nikakve znake umora i da deluje još mlada i živahno,kao i to da mu predstoji još dosta godina dobrog zdravlja u boci. Možda bi vino grijeha trebalo da sadrži više tela. Vranac je grešniji! :) Ovom prilikom bih još želeo da kažem da podržavam trud i vina vinara iz Hercegovine,kao i prisustvo na vinskim manifestacijama u Srbiji.